Blog

PRIČAJ MI O…Nacija čuda

by in Pricaj mi o 18. априла 2019.

Do pre dve godine nisam verovala u čuda.
Živela sam hraneći svoje strahove, razmišljajući šta će sutra loše da se desi, i bila duboko ušuškana u ulogu žrtve. Svi su mi bili krivi za sve i uvek sam nalazila opravdanje za svoj plač i histerije. Kako su samo ljudi mogli da budu toliko zli?!
Odrasla sam bez majke. Kada je bila 5 mesec trudnoće sa mnom, otkrili su joj tumor na mozgu koji je već počeo da se širi po ostatku organizma.
Lekari su joj savetovali da abortira ali kako je uvek želela devojčicu rešila je da bebu zadrži. Uprkos svim prognozama lekara, ja sam se rodila živa i zdrava. Malo, čupavo, grlato bebče. Nisam čak bila ni u inkubatoru. Samo sam bila mala, kao pivska flaša, kako je moj tata uvek govorio. Pa ja sam bila jedno čudo. Malo veliko čudo koje je moja borbena, hrabra majka kreirala i donela na svet uprkos svim prognozama.
Trebalo mi je gotovo 3 decenije da to shvatim i osvestim. Ali znate šta? Bolje posle 3 decenije nego posle 5 !! 
Prihvatila sam i osvestila svoja uverenja. Svoje slabosti. Svoje strahove. Živela sam u tri različite zemlje i u još više različitih gradova. I negde na jugu Švedske pronašla sam sebe. 

Nikada nije kasno da krenete da radite na sebi. I uvek je pravi trenutak.

Rečenica koja mi je promenila život bila je ona koja kaže da smo mi kreatori svoga života. I ako mi je u početku bilo teško da to prihvatim, vremenom sam osvestila sva negativna uverenja koja su preovladavala mojim mislima i osećanjima. Radila sam na svakom od njih. Bez osude. Razgovarala sam sa svojim strahovima kao sa najboljim prijateljima i što sam ih više prihvatala i upoznavala to sam ih se manje bojala. Oni su slabili a ja sam jačala. Svaki dan je bio nova pobeda. Slavila sam svaki mali ostavreni cilj. Učila sam kako da volim i poštujem sebe. Svoj um, svoju dušu i svoje telo. Vremenom, odraz u ogledalu mi je bio sve prihvatljiviji sve dok nije postao zadivljujući. Sećam se prvoga puta kada sam sebi rekla – „Volim te!“ Izjavila sam sebi ljubav. Spojler života vredan – Moramo voleti sami sebe da bi nas drugi voleli. Moramo negovati dobru energiju. Moramo biti sami sebi najbolji prijatelji.

Celih 28 godina bila sam nesigurna, tužna, depresivna devojčica čijim su životom upravljali ego i nagomilani kompleksi. Probudila sam se. Zavolela sam život. Počela sam da verujem u čuda, počevši od sebe. Sve se promenilo. Moj socijalni, emotivni, poslovni život. Postala sam motivacija drugima kroz kurseve, Youtube kanal, rad sa ljudima.  

Ali sve počinje od nas. Ne zaboravi, čuda su svuda oko nas. Mala čuda i ona malo veća. I ti si čudo. Ustao/la si jutros iz kreveta živ/a i zdrav/a. Svaka mala pobeda u danu je jedno čudo. Svaki zagrljaj roditelja, partnera je jedno čudo. Svaki prvi plač novorođenčeta je čudo anđeoskih razmera. Svaka podrška uplakanom prijatelju. Svaki položeni ispit, novi posao, podeljena užina u školi. Tvoja i moja priča su čudo. I Anin život. I Muhamedov, i Antonijin i Alekov. Ali oni možda to još ne znaju. Zato je odgovornost na meni i tebi da im pokažemo našim primerom i prenesemo divnu vest koliko su važni. Koliko su genijalni, voljeni i podržani. I nema veze ko ide u koju crkvu, džamiju ili hram. Nema veze kome su kolena tamnija i ko koga vodi u spavaću sobu. Svi smo mi jedno veliko čudo. Svi smo isti. Puni ljubavi, dečije i nevine koja vapi da je neko pronađe. Nekad nas to dete doziva mecima i bombama. To dete u nama nekada nema bolji način. Zato smo mi tu da to više ne dozvolimo. Zato smo mi tu da proširimo vest.

Svi smo isti! I sve nas pokreće LJUBAV.
Proširi dalje. Javi svima.

Mi smo nacija čuda !!! 

Autor teksta: Jadranka Edner 

YouTube kanal: Jadranka Petrović Edner

 
3 Comments
  1. Divan i insiprativan tekst! <3 Bravo, Jadranka! i Hvala!

  2. Hvala Jadranka na ovom divnom tekstu, ovo je hrana za Dusu…Hvala ti divna Duso sto postojis i sto siris ljubav i svjetlost i tako budis uspavane Duse <3 😇

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

    Cart