Blog

KREATIVNI BLOG…Očekivanja

by in Kreativni Blog 26. априла 2019.

Gotovo da nema čoveka koji nije doživeo da se zgrči za život i zatvori kanale koji ga podržavaju. Ali, šta je to što radimo tako uporno i dosledno, a da i ne primećujemo da smo daleko od onoga što zaista jesmo?

Zapravo, veliku većinu svog života provedemo u očekivanjima. Od malih nogu nas uče da očekujemo, da kada uradimo ovo-možemo da očekujemo nagradu.  Naši roditelji su zapravo uvek radili najbolje moguće-onoliko koliko je to u njihovoj moći i znanju bilo moguće. Mislili su da nas pripremaju za život na najbolji mogući način, učeći nas da budemo pokorni i da negde u dubini sebe, ubijemo želju za kreativnošću i slobodom – ali, slobodom u pravom smislu te reči. Slobodom koja nam pomaže da iskoristimo svoje najdublje potencijale i da izgradimo nove. Od rodjenja smo naučeni da očekujemo. Očekujemo čokoladu kao nagradu ili kaznu ako nismo poslušni, ili ako pogrešimo. Sve nešto očekujemo i u očekivanju nam prođu najlepši dani detinjstva, iz kojih neosetno uđemo u svet odraslih i počnemo se baviti ozbiljnim temama, ali opet sve u maniru očekivanja. Čak i kada se pojavi emotivni partner, opet očekujemo od njega da bude, da može, da hoće, da jeste…, ne pitajući se koliko je realna naša percepcija voljenog nam bića, za koje bi sve dali. Koliko je realno da ga stavljamo u svoje okvire percepcije i viđenja naše realnosti. Da li je naša realnost i njegova/njena i odakle nam ideja da je sve to istina? A onda dolaze naša deca i njihova očekivanja, njihovi zahtevi, ali mi smo ih tome naučili. Učimo ih da odrastaju u tom maniru besomučnog očekivanja, koja sasvim sigurno, ako ih ne postanemo svesni, vode u postepeno oboljevanje našeg emotivnog bića, koje pak vrlo brzo prenosi svoju vibraciju na naše fizičko telo i tera ga u bolest. Zapravo, opiremo se životu, grčevito se držeći za osobe, odnose, osećanja, stvari…

Sloboda nije ništa drugo nego šansa da budeš bolji.

Jedna jedina reč je pustiti sve…otpustiti, dozvoliti sebi slobodu da prođemo kroz stanja baš onako kako osećamo, bez uvijanja i pakovanja emocija. Najbolje je postaviti sebi pitanje šta je to što nas boli? Gde nas boli? I ući svesno u tu emociju, pa čak i pod strahom, jer i on je veliki učitelj i pomaže nam da prevaziđemo opiranja životu, koji uvek neminovno teče i u kom ništa nije ni crno, ni belo, jer je sve u njemu dragoceno iskustvo koje se pruža na pojedinačnom nivou i ponavlja sa vremena na vreme, kako bi gradivo bilo utvrđeno, lekcija naučena.

Šta je to što nas toliko boli i šta je to što je najgore moguće u celoj priči, tj. problemu. U mestu gde smo “zakucani” ? U niskoj vibraciji, možemo ostati dugo….dugo, iz čega će sasvim sigurno krenuti i samosažaljenje, pomešano osećajem beznadežnosti. Ukoliko ne prekinemo taj energetski vrtlog, tj. ne uđemo u njega i suočimo se sa strahom koji nas iz njega gleda, ući ćemo u ulogu žrtve, koja će nas postepeno, ali temeljno uništiti.

Najteže je biti u svojoj koži, a živeti kao neko drugi. Ono čemu svi težimo jeste uspostavljanje balansa između našeg unutrašnjeg i svega oko nas, tj. svest da nikada nije do drugih ako nam ne ide u životu, već je uvek i samo do nas. Kada idemo kroz život, dajemo iz srca, znamo jasno šta je to što želimo i ujednačeno i dosledno dajemo maksimum svojih potencijala kako bi naše želje postale stvarnost, zar ima razloga da se grčevito držimo za bilo šta i bilo koga? Ne treba trčati ni za čim (i ni za kim), jer ako to nešto ne stižemo, sigurno i nije namenjeno nama.

Sanjajmo svoje snove i radimo na našoj viziji svakodnevno, želimo, težimo i očekujmo, ali ne nezdravo po nas. Ne uz grčevitu vezanost i zavisnost. Samo u stanju unutrašnjeg mira sa sobom, živećemo neočekivanja, a sve što nam ne pripada i što nam je teret, otići će od nas.  Doći će nam ono što podržava radost i ljubav u nama, tj. živećemo svoj život i bićemo to što jesmo. Bićemo oslobođeni tereta- ŽIVEĆEMO SLOBODU.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

    Cart